Osnovni proces rada↵
Sekcija sadrži ukratko opisane osnovne procese rada u ePP servisu.
Sekciju treba koristiti za brzo upoznavanje sa sistemom i idealna je za nove korisnike ePP servisa jer poseduje minimalan neophodan broj detalja kao i linkove ka stranama korisničke dokumentacije koji detaljno opisuju navedene pojmove.
Prijava na sistem↵
Korisnik započinje rad u sistemu unosom svog korisničkog imena i lozinke na web stranici za prijavu ePP servisa.
Korisničko ime dobija od svog lokalnog administratora. Podrazumeva se da je organizacija korisnika registrovana.
Odobravanje i konfigurisanje podračuna↵
Servis sadrži listu svih aktivnih podračuna koje ovlašćeno lice organizacije mora zahtevati za upotrebu da bi sa njime korisnici organizacije mogli da rade u ePP. Inicijalno u sistemu nije moguće koristiti nijedan podračun dok zahtev nije odobren od strane operatera nadležne OJ UT. Statusi odobrenja svih raspoloživih podračuna dostupni su korisniku u realnom vremenu.
Korisnik koji poseduje ovlašćenja za rad sa računima ulaže zahtev za upravljanje računom i zatim čeka da ga operater u nadležnoj OJ UT obradi. Ukoliko operater odobri zahtev, organizacija može nadalje kreirati naloge za prenos koji terete taj podračun i sprovoditi druge aktivnosti: preuzimanje izvoda, pregled stanja i dnevnih transakcija.
Samostalno konfiguriše dodeljeni podračun. Konfiguracija uključuje izmenu ovlašćenja - plaćanje ili pregled, podešavanje maksimalnog iznosa za pojedinačne naloge koje se odnose na taj podračun. Ova podešavanja su vezana za pojedinačni podračun i utiču na sve korisnike organizacije.
U slučaju da ne želi više da ima omogućen pristup svom podračunu kroz ePP servis, može podneti zahtev za otkaz računa.
Kreiranje naloga za prenos↵
Nakon što ima makar jedan odobreni poslovni podračun korisnik kreira naloge za prenos popunjavanjem web forme ili učitavanjem fajla. Korisnik ažurira i listu svojih partnera sa njihovim adresama i brojevima bankovnih računa.
Korisnik slobodno upravlja svojim nerealizovanim nalozima za prenos i može ih zajedno sa drugim korisnicima ažurirati, obrisati, kopirati i označavati/grupisati.
Pretraga naloga za prenos moguća je po gotovo svim elementima.
Tagovanje naloga↵
Korisnik upotrebljava tagove da označi/grupiše naloge za prenos u bilo kom trenutku. Tagovi su jednostavni tekstualni markeri i korisnik ih sam kreira u ad hoc maniru. Tagovi su potpuno opcioni i vidljivi su svim korisnicima organizacije.
Sistem obezbeđuje alate za filtriranje naloga korišćenjem tagova kao i za brzo postavljanje i izmenu tagova na tekućoj selekciji naloga.
Tagovi su osnovni mehanizam servisa i pružaju izuzetno fleksibilne mogućnosti označavanja i filtriranja naloga za prenos. Za lagodan rad sa većim brojem naloga za prenos (na primer plaćanje više od 50 naloga) tagovi se moraju koristi. Pored ovoga, mogu se koristiti za bilo koju komunikaciju sa drugima - bilo da korisnici žele da o grupi naloga komuniciraju sa svojim kolegama ili UT po bilo kom pitanju, dovoljno je da tu grupu taguju (označe) i da obaveste druge o imenu taga koji su za tu svrhu kreirali.
Sam sistem takođe koristi tagove da bi obeležio statuse i druge osobine naloga za prenos. Korisnik ima uvid u sistemske tagove ali ih ne može menjati.
Pravljenje liste naloga za plaćanje↵
Plaćanje predstavlja slanje pojedinačnog ili grupe nerealizovanih naloga za prenos na realizaciju u platni promet. Više naloga koji se odnose na različite podračune korisnikove organizacije je moguće u jednom koraku poslati na plaćanje.
Korisnik započinje proces plaćanja tako što odabira niz naloga za prenos koji će svi biti u jednom koraku poslati na plaćanje. Naloge odabira tako što koristi opcije tagovanja, filtriranja i ručne selekcije. Naloge za prenos dodaje u željene grupe po potrebi i ne obavezno za svrhu plaćanja - nad grupom naloga korisnik sprovodi niz operacija kao što su postavljanje novih tagova na grupu, kopiranje ili brisanje.
Korisnik u jedan ili više navrata popunjava listu naloga koja će biti poslata na plaćanje. Sve vreme ima uvid u statistike trenutne selekcije - broj naloga, ukupni iznos, lista najčešćih primaoca itd. - kao i tag menadžer koji koristi da bi lakše pronašao naloge koje želi da uvrsti u listu za plaćanje.
Slanje naloga na plaćanje↵
Jednom kada je zadovoljan listom/grupom naloga, korisnik upotrebljava statistike da bi se uverio da je broj naloga i ukupni iznos koji želi da pošalje na plaćanje korektan.
Dok je grupa naloga selektovana, odabirom opcije pokreće se novi ekran u kome se prikazuju sumarni podaci kao i vreme koje je preostalo da bi se prosledila jednokratna lozinka koju korisnik u tom trenutku dobija na svoj e-mail. Ukoliko je lozinka ispravna i uneta u predviđenom roku, poslati nalozi za prenos dobijaju identifikator plaćanja kao i sistemski tag koji predstavlja tekući status naloga u platnom prometu.
Nakon što nalozi za prenos postanu deo plaćanja, korisnik ih više ne može ažurirati jer su zaključani za izmene. Naknadno je moguće menjati isključivo korisničke tagove i korisničku grupu koja utiče na to ko može videti predmetne naloge.
Korisnik nadalje prati status poslatih naloga za prenos koji prolaze kroz različite faze u okviru realizacije u platnom prometu. Status naloga menja se u realnom vremenu tako da korisnik svakog trenutka zna status kompletnog plaćanja kao i statuse svakog pojedinačnog naloga za prenos. Korisnik filtrira naloge po statusima upotrebljavajući tag menadžer da selektuje željene grupe naloga npr. samo naloge konkretnog plaćanja sa greškama u platnom prometu.
U slučaju da postoje greške u platnom prometu tokom realizacije plaćanja, sistem markira takve naloge za prenos koristeći sistemski tag greška. Korisnik odabirom ovog taga dobija listu samo takvih naloga ali ih ne može poslati ponovo na plaćanje već ih kopira u jednom koraku što kreira potpuno nove naloge za prenos sa istim podacima. Ovakve kopije je nakon eventualnih ručnih izmena, moguće uvrstiti u novo plaćanje.
Kreiranje dodatnih korisnika↵
Korisnik samostalno otvara nove pristupne naloge po potrebi, dodeljuje im aplikativne uloge i korisničke grupe i njima upravlja u skladu sa unutrašnjom organizacijom rada. Moguće je imati jednog ili desetine korisnika kojima se mogu precizno definisati hijerarhija i uloge u sistemu.
Posebno, za svaki odobreni podračun mogu se pojedinačno definisati prava individualnim korisnicima a nekima je moguće dati prava nad svim tekućim ili budućim podračunima. Na primer, korisniku koji je zadužen za plate može se dati pravo kreiranja naloga ali ne i plaćanja i to samo za jedan podračun, dok se korisniku iste organizacije koji predstavlja npr. finansijskog direktora može dati mogućnost kreiranja naloga koji terete bilo koji odobreni podračun organizacije kao i slanje naloga na plaćanje. Na ovaj način jedna grupa korisnika može kreirati i ažurirati naloge za prenos, dok druga grupa korisnika može raditi kontrolu i izvršenje naloga.
Dodelom korisničke grupe korisniku se dodatno mogu ograničiti prava na hijerarhijski način. Korisnik koji je deo korisničke grupe ne može videti naloge za prenos niti druge korisnike organizacije koji ne pripadaju njegovoj grupi ili njenim pod-grupama. Sve što taj korisnik kreira u sistemu automatski pripada njegovoj korisničkoj grupi.
Organizacija može delegirati poslove različitim timovima i organizacionim jedinicama i dati im potpunu autonomiju u sprovođenju datih poslova. Na ovaj način se sigurnost informacija može do detalja urediti, ukoliko takva potreba postoji.